Andrija Humski/2
| ◄ POJAVA PRVA | POJAVA DRUGA | POJAVA TREĆA ► |
POJAVA DRUGA
STANISLAV (sam):
Kada ga slušaš, bi se zakleo,
Iz njega ljubav, blagost govori.
Sad Radoslava mrzi strahotno
A za to samo, što se nadao,
Da će mu ćerka postat’ kraljica,
Na presto kada dođe Radoslav,
A nada nije delom postala.
Sad s Vladislavom kuje zaveru,
Jer on mu dade rečcu poštenu,
Bude li kraljem, zet mu postati.
Siroto dete, jadna Danica!
Ne sluti, mirno sanja o sreći.
Dok otac sa njom vodi prodaju.
Sa njim se nigda ne bih združio.
Al moram vratit’ sjaja pređašnjeg.
Tek Vladislav ga može vratiti.
Ha, peharnika evo kraljeva!
Za njega drže, da bi pristao.
|