Јутро (Шапчанин)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јутро
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


ЈУТРО


Гле, како се зора смеје,
Ова зора рана,
Као да је усред раја
Руком узабрана.

Гле, како се небо плави,
Пружа руку дану —
Црна нојца савила је
Своју косу врану.

На далеко тамо горе,
Где су оне јеле,
Тамо су ме слатке мисли
Пре зоре однеле.

Па спустиле под прозоре
Оне куће мале —
Ту су мисли заплеле се,
Па су задрхтале.

Ал’ драга их опазила,
Пољубац им дала,
Па их онда белом руком
Нежно миловала.

А када су мисли пошле,
Да се мени хвале,
Опет на њих притиснула
Своје усне мале.

Па казала — ал’ то морам
Хранити у себи —
Ој, румена зоро! Ко те
Пожелео не би!



Напомене[уреди]

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Даница, 1864 бр. 23

Извори[уреди]

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 80-82. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.