Јудин плач

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јудин плач
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


                  Јудин плач

Голгота је пуста. 'Рчу страже пјане,
Натуштено небо чека туч да срине
У земљина недра, жељна свете мане,

А врхом корача стазом пуном глине
Страшни црни колос, и кадикад стане
Пред крвавим крстом и лудачки зине,

А с његових уста, кô очај кад плане,
Тутњи усов речи и јечи сред тмине,
Док се очи цере да и враг се згране:

     »Прљава је руља дошла да те скине,
     Да ти љуби ноге, усирене ране.
     О, место да кости оглођу ти псине

     И да чопор стрви химну твоју лане
     И лешину стежу карике и шине
     И злочине очи искљују ти вране,

     Крв отровна твоја светом ће да лине
     И скотију глупу до у срце гане.
     Ја учиних, лудак, да за тобом гине

     То пијано крдо поганштине сане!
     Авај, ја те створих Богом вере њине,
     Свукох с неба сунце, да врх тебе гране!

     Ти си лопов био што се за се брине:
     Лаж је васкрс мртвих и вино из Кане,
     Гној заразни — крв што светом ће да шине.

     За ово сам сребро што ми пржи длане
     Купио ти вечност, дигао међ' џине.
     Смрвих те, да зора у поноћ ти сване.«

Колос не да смолној сузи да му кане
И подбуле очи крвави и кида.
Небом хрле ветром облачине гнане,

А сав модар Јуда на Голготи рида.

1912



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.