Judin plač

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Judin plač
Pisac: Milutin Bojić


Milutin Bojic1.jpg


                  Judin plač

Golgota je pusta. 'Rču straže pjane,
Natušteno nebo čeka tuč da srine
U zemljina nedra, željna svete mane,

A vrhom korača stazom punom gline
Strašni crni kolos, i kadikad stane
Pred krvavim krstom i ludački zine,

A s njegovih usta, kô očaj kad plane,
Tutnji usov reči i ječi sred tmine,
Dok se oči cere da i vrag se zgrane:

     »Prljava je rulja došla da te skine,
     Da ti ljubi noge, usirene rane.
     O, mesto da kosti oglođu ti psine

     I da čopor strvi himnu tvoju lane
     I lešinu stežu karike i šine
     I zločine oči iskljuju ti vrane,

     Krv otrovna tvoja svetom će da line
     I skotiju glupu do u srce gane.
     Ja učinih, ludak, da za tobom gine

     To pijano krdo poganštine sane!
     Avaj, ja te stvorih Bogom vere njine,
     Svukoh s neba sunce, da vrh tebe grane!

     Ti si lopov bio što se za se brine:
     Laž je vaskrs mrtvih i vino iz Kane,
     Gnoj zarazni — krv što svetom će da šine.

     Za ovo sam srebro što mi prži dlane
     Kupio ti večnost, digao međ' džine.
     Smrvih te, da zora u ponoć ti svane.«

Kolos ne da smolnoj suzi da mu kane
I podbule oči krvavi i kida.
Nebom hrle vetrom oblačine gnane,

A sav modar Juda na Golgoti rida.

1912



Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 102 godine.