Још нешто о Буњевцима

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

У својем чланку »Нешто о Буњевцима« у 17. броју »Хрв. Њиве« погрјешно сам навео, да су мјеста Червенка и Бајмок овећа буњевачка насеља, па ми је зато ради географске и етнографске точности нужно да исправим биљешком, да у тим мјестима има мало Буњеваца и да су Швабе односно Маџари у тим мјестима у већини. Као овећа буњевачка насеља ваља још споменути села Каћмар, Милитић, па Баћ, Алмаш, која су претежно буњевачка, а и Зомбор, у којем поред великог броја Срба има и много Буњеваца, док је од бројних буњевачких салаша најчишћи буњевачки салаш Шебешић, у којем наставају само Буњевци.

Врло је важно, да још споменем и велики просвјетни рад међу Буњевцима двојице свећеника из народа и то пок. попа Паје Кулунџића и плебаноша Л. Будановића, а и неке господе из круга народне интелигенције, који је нажалост, ако сам већ споменуо, ради неких размирица међу њима самима престао, носећи са собом тешке штетне посљедице: престанак »Невена«, велику стагнацију у националном просвјећивању, ријечју, напуштање свега и пријелаз у маџарски табор. А и »Суботичке Новине«, које су излазиле прије »Невена«, много су придонијеле националном освјештењу Буњеваца, иако су у главном биле смјера клерикалног.

Не смијем да испустим једну занимљиву чињеницу, — на коју су ме упозорила гг. др. М. и др. П. у Суботици — наиме, да се Буњевке поред своје привидне и скромне једноставности у ношњи ипак одијевају врло скупо и раскошно, што човјек на први поглед не може да примијети. Хаљине су им сачињене по сасвим једноставном кроју, али су зато из тешке свиле или броката. Три се творнице свиле и броката налазе у Суботици и сву своју продју налазе углавном међу Буњевкама. Брокатна је свила врло скупа. Један риф стоји 44 К, за једну су женску хаљину нужна 22 рифа, према томе, ако урачунамо и многе ситнице, које су потребне за једну хаљину, онда можемо да речемо, да само материјал за једну такову хаљину стоји 800–1000 круна. Буњевка носи такову хаљину 3–4 пута. Те »изношене« хаљине прекупљују од њих онда приватници па њима превлаче отељне столице у својим салонима. Заиста, врло интересантно! И док наше »фрајлице« и даме носе модерне, разно скројене и бујно накићене тоалете у попречној вриједности од 200–300 круна, дотле њихове сеје Буњевке носе једноставну, али скупоцјену хаљину из »свиле и кадифе«.

Захваљујући се споменутој господи за ту информацију позивам буњевачке интелигенте, да као добро упућени познавачи ствари у свему надопуне моје изводе, јер би нам то као Хрватима и Југославенима било од велике важности, будући да треба да ступимо у ближи контакт и познавање с нашим свеукупним народом онкрај Драве и Дунава.

Миховил Т. Томанић

Види још[уреди]

Извор[уреди]

Миховил Т. Томанић, Још нешто о Буњевцима, Хрватска њива, бр. 22, 1917, стр. 387.