Јово коња по Моринам' пасе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Јово коња по Моринам' пасе

Јово коња по Моринам ’ пасе,
Сестрица му ручак дсносаше,
Јово сеји тихо говораше:
„Сејо моја, лепа ти си лица,
Бела ти си и румена ти си! 5
Да ми оће така бити драга,
Ја бих дао све моје имање,
Снег Морина и коња дорина.“
Сеја шути ништа не говори,
Веће оде свом бијелу двору. 10
Када сутра јутро освануло,
Опет брату ручак односаше,
Опет братац сеји говораше:
„Сејо моја, лепа ти си лица.
Бела ти си и румена ти си! 15
Да ми оће така бити драга,
Ја бих дао све моје имање,
Свег Морина и коња дорина.“ —
Сеја шути ништа не говори,
Веће оде свом бијелу двору, 20
Па говори остарилој мајци:
„Чујеш мене, остарила мајко,
Да ми дадеш један аршин платна
Да сакријем бјело лице моје
Од мог брата бега Јован-бега, 25
Од Јована, ка’но од туђина,
Од туђина, ка’но од Турчина.“

Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Даница, ХШ, 30. VI 1872, 4, 56.
  • Српске народне песме, XII, скупио Милован Ђ. Глишић (од фочанке).
  • Исто: Глишић, XII.
  • Варијанте: Вила II, 1866, 645. Низ тематских стихованих и прозних варијаната, види: Милошевић-Ђорђевић, 246-260.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Карановић, Зоја, Народне песме у Даници, Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990., стр. 156-157.