Jovo konja po Morinam' pase

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Jovo konja po Morinam' pase

Jovo konja po Morinam ’ pase,
Sestrica mu ručak dsnosaše,
Jovo seji tiho govoraše:
„Sejo moja, lepa ti si lica,
Bela ti si i rumena ti si! 5
Da mi oće taka biti draga,
Ja bih dao sve moje imanje,
Sneg Morina i konja dorina.“
Seja šuti ništa ne govori,
Veće ode svom bijelu dvoru. 10
Kada sutra jutro osvanulo,
Opet bratu ručak odnosaše,
Opet bratac seji govoraše:
„Sejo moja, lepa ti si lica.
Bela ti si i rumena ti si! 15
Da mi oće taka biti draga,
Ja bih dao sve moje imanje,
Sveg Morina i konja dorina.“ —
Seja šuti ništa ne govori,
Veće ode svom bijelu dvoru, 20
Pa govori ostariloj majci:
„Čuješ mene, ostarila majko,
Da mi dadeš jedan aršin platna
Da sakrijem bjelo lice moje
Od mog brata bega Jovan-bega, 25
Od Jovana, ka’no od tuđina,
Od tuđina, ka’no od Turčina.“

Murat Sipan vinjeta.jpg



Napomena[uredi]

  • Danica, HŠ, 30. VI 1872, 4, 56.
  • Srpske narodne pesme, XII, skupio Milovan Đ. Glišić (od fočanke).
  • Isto: Glišić, XII.
  • Varijante: Vila II, 1866, 645. Niz tematskih stihovanih i proznih varijanata, vidi: Milošević-Đorđević, 246-260.

Reference[uredi]

Izvor[uredi]

  • Karanović, Zoja, Narodne pesme u Danici, Novi Sad: Matica srpska; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1990., str. 156-157.