Jovo konja po Morinam' pase
Jovo konja po Morinam ’ pase,
Sestrica mu ručak dsnosaše,
Jovo seji tiho govoraše:
„Sejo moja, lepa ti si lica,
Bela ti si i rumena ti si! 5
Da mi oće taka biti draga,
Ja bih dao sve moje imanje,
Sneg Morina i konja dorina.“
Seja šuti ništa ne govori,
Veće ode svom bijelu dvoru. 10
Kada sutra jutro osvanulo,
Opet bratu ručak odnosaše,
Opet bratac seji govoraše:
„Sejo moja, lepa ti si lica.
Bela ti si i rumena ti si! 15
Da mi oće taka biti draga,
Ja bih dao sve moje imanje,
Sveg Morina i konja dorina.“ —
Seja šuti ništa ne govori,
Veće ode svom bijelu dvoru, 20
Pa govori ostariloj majci:
„Čuješ mene, ostarila majko,
Da mi dadeš jedan aršin platna
Da sakrijem bjelo lice moje
Od mog brata bega Jovan-bega, 25
Od Jovana, ka’no od tuđina,
Od tuđina, ka’no od Turčina.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
