Јерко Шкрипало1/10
| ←Шена девета | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена десета |
Шена прва→ |
ЈЕРКО: То те хоћу, Прхуне, да ми си све оправио како сам ја хотио. Per vita mia [тако ми живота] имам те учинит или усћебудеш бити здур или мафатур или капур [капрал]; ер сам ја од првијех и балотам per cento [за стотину].
ПРХУН: Госпару, што ћу ја од тијех официја [служби]? Ставн ме & међу врата од Понте. Ма ти ово Кате — густа ју с тобом говорити.
ЈЕРКО: О, то сам и ктио! Уклони се ти с стране и чува’ да нас ко не види. — Olà [хеј], браче, лјепушице, мекушице, нека те мало покарецам [помилујем] и попипам по сисицам. Што ти је ово у њедријем?
КАТЕ: Два јајца фрешка и јабучица, која ти носим, да ее покријепиш њима.
ЈЕРКО: То те хоћу, браче, да ми носиш јајца: ончас ћу их шмркнут за твоју љубав обадва жуманца а Прхуну бијелац и коре је ли ти драго? а ову ћу јабуку сад изјестит.
КАТЕ: Јес, госпару; што је теби то је и мени.
ЈЕРКО: Ну хоћ ме довечер дочекат под орахом ко ти је Прхун реко?
КАТЕ: Хоћу, госпару; ма немо’ да ми то обазна муж, ер је оно охоло звијерче.
ЈЕРКО: Он ће бит у стрању, а ја ћу с тобом мечит, а бићеш сатисфана [задовољна]. Ма јојмех, њешто ми режи по трбуху: страх ме да ми није наудила она јабука.
ПРХУН: Госпару, није ништа; биће вентозита.
ЈЕРКО: Аха, чеса вентозита?! дошло ми се ... са[д] ћу се у гаће.... Кате, одријеши ми најбрже гаће, да ми је цуцнут.
КАТЕ: Госпару, замршено је — не може се.
ЈЕРКО: Зубим, зубим, браче! На, на, ајмех, — испустих — даровах гаће! нос’те ме у страњ, да не обазна она випера [змија љутица] моја жена.
ПРХУН: Носимо га, Кате, сочице; богме је дарово капару аманци. — Хоћемо ли те однијет, госпару, на Кнежицу, да те оплачемо? ер страх ме, ако те однесемо у страњ, да не би оћућела по кому врагу госпођа али по воњу.
ЈЕРКО: Носите макар у Колорињу.
Референце[уреди]
