Jerko Škripalo1/10
| ←Šena deveta | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena deseta |
Šena prva→ |
JERKO: To te hoću, Prhune, da mi si sve opravio kako sam ja hotio. Per vita mia [tako mi života] imam te učinit ili usćebudeš biti zdur ili mafatur ili kapur [kapral]; er sam ja od prvijeh i balotam per cento [za stotinu].
PRHUN: Gosparu, što ću ja od tijeh oficija [službi]? Stavn me & među vrata od Ponte. Ma ti ovo Kate — gusta ju s tobom govoriti.
JERKO: O, to sam i ktio! Ukloni se ti s strane i čuva’ da nas ko ne vidi. — Olà [hej], brače, ljepušice, mekušice, neka te malo pokarecam [pomilujem] i popipam po sisicam. Što ti je ovo u njedrijem?
KATE: Dva jajca freška i jabučica, koja ti nosim, da ee pokrijepiš njima.
JERKO: To te hoću, brače, da mi nosiš jajca: ončas ću ih šmrknut za tvoju ljubav obadva žumanca a Prhunu bijelac i kore je li ti drago? a ovu ću jabuku sad izjestit.
KATE: Jes, gosparu; što je tebi to je i meni.
JERKO: Nu hoć me dovečer dočekat pod orahom ko ti je Prhun reko?
KATE: Hoću, gosparu; ma nemo’ da mi to obazna muž, er je ono oholo zvijerče.
JERKO: On će bit u stranju, a ja ću s tobom mečit, a bićeš satisfana [zadovoljna]. Ma jojmeh, nješto mi reži po trbuhu: strah me da mi nije naudila ona jabuka.
PRHUN: Gosparu, nije ništa; biće ventozita.
JERKO: Aha, česa ventozita?! došlo mi se ... sa[d] ću se u gaće.... Kate, odriješi mi najbrže gaće, da mi je cucnut.
KATE: Gosparu, zamršeno je — ne može se.
JERKO: Zubim, zubim, brače! Na, na, ajmeh, — ispustih — darovah gaće! nos’te me u stranj, da ne obazna ona vipera [zmija ljutica] moja žena.
PRHUN: Nosimo ga, Kate, sočice; bogme je darovo kaparu amanci. — Hoćemo li te odnijet, gosparu, na Knežicu, da te oplačemo? er strah me, ako te odnesemo u stranj, da ne bi oćućela po komu vragu gospođa ali po vonju.
JERKO: Nosite makar u Kolorinju.
Reference[uredi]
