Једнога дана

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Једнога дана
Писац: Милета Јакшић





        
ЈЕДНОГА ДАНА

Безводна пустиња а сунце жеже
Под њиме равни врела песка леже.

Залуто путник... тле под њиме гори
У утроби му огањ, жеђ га мори.

И ако уз пут, док за водом гине
С камена, с листа капљу росе скине —

Та худа капља, тај напитак мали
Ко отров жеђ му самртну распали...

Тако сам и ја срк'но једног дана
Први пољубац са ваших усана —

Ал док за другим мрем и болно жедним
Гинем, отрован тим пољупцем једним.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 181


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.