JEDNOGA DANA
Bezvodna pustinja a sunce žeže
Pod njime ravni vrela peska leže.
Zaluto putnik... tle pod njime gori
U utrobi mu oganj, žeđ ga mori.
I ako uz put, dok za vodom gine
S kamena, s lista kaplju rose skine —
Ta huda kaplja, taj napitak mali
Ko otrov žeđ mu samrtnu raspali...
Tako sam i ja srk'no jednog dana
Prvi poljubac sa vaših usana —
Al dok za drugim mrem i bolno žednim
Ginem, otrovan tim poljupcem jednim.
