Јаквинта/49

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА II



ПОЈАВА II
ЈАКВИНТА и ЂОРЂЕ сами.


ЂОРЂЕ:
Лаку ноћ мајко!
Сад миран идем тихим сновима
Главније што је, то смо свршили.
Ал ти си мајко нешто зловољна.
Шта ти је кажи?
ЈАКВИНТА:
Ти ме не слушаш!
ЂОРЂЕ:
Остав се тога! Зар што нехтедох
На твоју плашњу да се одзовем
Непослушношћу сада називаш?
ЈАКВИНТА:
То није плашња, Ђорђе веруј ми.
Ја врло добро знадем главаре,
Уз Владимира што су стајали.
Убеђена сам да већ смишљају
С' престола твога да те оборе.
ЂОРЂЕ:
Други пут мајко кад се умириш
Видећеш да сам право имао,
У њима ћу се осветити ја,
Али доцније, сад не пристајем
Да опет метеж нови подижем
Причекај само, а они ми већ
Под мојим мачем не ће умаћи.
Лаку ноћ мајко. Сан ми уморном
Оловном руком очи затвара! (Оде.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.