Jakvinta/49

Jakvinta
Pisac: Dragutin Ilić
POJAVA II

POJAVA II
JAKVINTA i ĐORĐE sami.

ĐORĐE:
Laku noć majko!
Sad miran idem tihim snovima
Glavnije što je, to smo svršili.
Al ti si majko nešto zlovoljna.
Šta ti je kaži?
JAKVINTA:
Ti me ne slušaš!
ĐORĐE:
Ostav se toga! Zar što nehtedoh
Na tvoju plašnju da se odzovem
Neposlušnošću sada nazivaš?
JAKVINTA:
To nije plašnja, Đorđe veruj mi.
Ja vrlo dobro znadem glavare,
Uz Vladimira što su stajali.
Ubeđena sam da već smišljaju
S' prestola tvoga da te obore.
ĐORĐE:
Drugi put majko kad se umiriš
Videćeš da sam pravo imao,
U njima ću se osvetiti ja,
Ali docnije, sad ne pristajem
Da opet metež novi podižem
Pričekaj samo, a oni mi već
Pod mojim mačem ne će umaći.
Laku noć majko. San mi umornom
Olovnom rukom oči zatvara! (Ode.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.