Јаквинта/49
< Јаквинта
| ←ПРОМЕНА III | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА II |
ПОЈАВА III→ |
ПОЈАВА II
ЈАКВИНТА и ЂОРЂЕ сами.
ЂОРЂЕ:
Лаку ноћ мајко!
Сад миран идем тихим сновима
Главније што је, то смо свршили.
Ал ти си мајко нешто зловољна.
Шта ти је кажи?
ЈАКВИНТА:
Ти ме не слушаш!
ЂОРЂЕ:
Остав се тога! Зар што нехтедох
На твоју плашњу да се одзовем
Непослушношћу сада називаш?
ЈАКВИНТА:
То није плашња, Ђорђе веруј ми.
Ја врло добро знадем главаре,
Уз Владимира што су стајали.
Убеђена сам да већ смишљају
С' престола твога да те оборе.
ЂОРЂЕ:
Други пут мајко кад се умириш
Видећеш да сам право имао,
У њима ћу се осветити ја,
Али доцније, сад не пристајем
Да опет метеж нови подижем
Причекај само, а они ми већ
Под мојим мачем не ће умаћи.
Лаку ноћ мајко. Сан ми уморном
Оловном руком очи затвара! (Оде.)
|