Јаквинта/12

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА I



ПРОМЕНА
У планинама Шкутарским. Мођу грмовима диже се жртвеник Перуна и Живе. Тиха грмљавина и севање.
ПОЈАВА I
МИРКО и РАТКО долазе.


МИРКО:
За мач ниткове!
Ако те срце није издало,
Планина знаде тајну ћувати!
РАТКО:
Пре ће те издат’ језик брбљави,
Нег' ово срце, што те презире!
МИРКО:
И ти се можеш срцем хвалити?
У твојим груд’ма подлост борави!
РАТКО:
Тим можеш само жене дражити.
МИРКО:
И тебе, псето!
РАТАКО (вади мач):
Де, држи се ' међу мртвима
Брбљивац један потребан је сад.
Ја ћу те послат' њима у госте!
МИРКО (вади мач):
Клеветниче! (боре се)
РАТКО:
Будалу ко би клеветао још,
И без тога си оклеветан већ.
МИРКО:
Зато ти шаљем моје уздарје!
(Посече га по десници. Ратко испусти мач.)
Дакле је рука млого слабија.
Од, клеветничког, подлог језика!
РАТКО (левом руком мач довати):
Зар мислиш да си са мном свршио?
Амо, кукавче!
И лева рука брани јунака.
(Боре се.)
РАТКО:
И левој ево поздрав крвави.
(Удари га по левој руци.)
РАТКО (испуштајући мач):
Ха !
Послужила те срећа варљива,
Ударај сада, немам оружја —
Јунаштва твога ту је врхунац.
МИРКО:
Доста ти беше, устребали јошт
Када ти ове ране зарасту,
Донеси опет какву клевету.
(Оде.)
Ратко (сам):
Псето краљево!
За ово ћеш ми скупо платити.
(Оде. Грмљавина и севање јаче.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.