Jakvinta/12
| ←POJAVA IV | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA I |
POJAVA II→ |
PROMENA
U planinama Škutarskim. Mođu grmovima diže se žrtvenik Peruna i Žive. Tiha grmljavina i sevanje.
POJAVA I
MIRKO i RATKO dolaze.
MIRKO:
Za mač nitkove!
Ako te srce nije izdalo,
Planina znade tajnu ćuvati!
RATKO:
Pre će te izdat’ jezik brbljavi,
Neg' ovo srce, što te prezire!
MIRKO:
I ti se možeš srcem hvaliti?
U tvojim grud’ma podlost boravi!
RATKO:
Tim možeš samo žene dražiti.
MIRKO:
I tebe, pseto!
RATAKO (vadi mač):
De, drži se ' među mrtvima
Brbljivac jedan potreban je sad.
Ja ću te poslat' njima u goste!
MIRKO (vadi mač):
Klevetniče! (bore se)
RATKO:
Budalu ko bi klevetao još,
I bez toga si oklevetan već.
MIRKO:
Zato ti šaljem moje uzdarje!
(Poseče ga po desnici. Ratko ispusti mač.)
Dakle je ruka mlogo slabija.
Od, klevetničkog, podlog jezika!
RATKO (levom rukom mač dovati):
Zar misliš da si sa mnom svršio?
Amo, kukavče!
I leva ruka brani junaka.
(Bore se.)
RATKO:
I levoj evo pozdrav krvavi.
(Udari ga po levoj ruci.)
RATKO (ispuštajući mač):
Ha !
Poslužila te sreća varljiva,
Udaraj sada, nemam oružja —
Junaštva tvoga tu je vrhunac.
MIRKO:
Dosta ti beše, ustrebali jošt
Kada ti ove rane zarastu,
Donesi opet kakvu klevetu.
(Ode.)
Ratko (sam):
Pseto kraljevo!
Za ovo ćeš mi skupo platiti.
(Ode. Grmljavina i sevanje jače.)
|