ЈЕЗЕРЦЕ

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈЕЗЕРЦЕ
Писац: Милан Кујунџић Абердар


Aberdar.jpg




        ЈЕЗЕРЦЕ

Језерце благо, тихо,
И озго месец пун.
По месечини плива
Наш мали, глатки чун.
 
А ја ти мушком руком
Овио вити стас,
Да те не плаши, душо,
Тај вечити талас.
 
Тако те сањам, злато,
Вижљави рају мој,
У слатком, тајном санку,
Вечери вечитој.
 
Нећу се клети, вило,
Мој вилин изворе,
Како ми с тебе младо
Срдашце изгоре.
 
Погледаћемо само:
У слатком жару свом
Како се талас грли
Са зраком месечном.



Извор[уреди]

  • Из "Антологије поезије српског романтизма" Слободана Ракитића, Београд, 2011.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 126 година.