ЈЕЗЕРЦЕ

ЈЕЗЕРЦЕ
Писац: Милан Кујунџић Абердар

* * *

ЈЕЗЕРЦЕ

Језерце благо, тихо,
И озго месец пун.
По месечини плива
Наш мали, глатки чун.

А ја ти мушком руком
Овио вити стас,
Да те не плаши, душо,
Тај вечити талас.

Тако те сањам, злато,
Вижљави рају мој,
У слатком, тајном санку,
Вечери вечитој.

Нећу се клети, вило,
Мој вилин изворе,
Како ми с тебе младо
Срдашце изгоре.

Погледаћемо само:
У слатком жару свом
Како се талас грли
Са зраком месечном.

Извор

Из "Антологије поезије српског романтизма" Слободана Ракитића, Београд, 2011.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 131 година.