ЈЕЗЕРЦЕ
Језерце благо, тихо,
И озго месец пун.
По месечини плива
Наш мали, глатки чун.
А ја ти мушком руком
Овио вити стас,
Да те не плаши, душо,
Тај вечити талас.
Тако те сањам, злато,
Вижљави рају мој,
У слатком, тајном санку,
Вечери вечитој.
Нећу се клети, вило,
Мој вилин изворе,
Како ми с тебе младо
Срдашце изгоре.
Погледаћемо само:
У слатком жару свом
Како се талас грли
Са зраком месечном.
