JEZERCE

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
JEZERCE
Pisac: Milan Kujundžić Aberdar


Aberdar.jpg




        JEZERCE

Jezerce blago, tiho,
I ozgo mesec pun.
Po mesečini pliva
Naš mali, glatki čun.
 
A ja ti muškom rukom
Ovio viti stas,
Da te ne plaši, dušo,
Taj večiti talas.
 
Tako te sanjam, zlato,
Vižljavi raju moj,
U slatkom, tajnom sanku,
Večeri večitoj.
 
Neću se kleti, vilo,
Moj vilin izvore,
Kako mi s tebe mlado
Srdašce izgore.
 
Pogledaćemo samo:
U slatkom žaru svom
Kako se talas grli
Sa zrakom mesečnom.



Izvor[uredi]

  • Iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića, Beograd, 2011.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Kujundžić Aberdar, umro 1893, pre 127 godina.