Ђорђова женидба

Извор: Викизворник


Ђорђова женидба[1]

Разболел ми се млад Ђорђи,
млад Ђорђи, младо војниче,
ваф Шумен града голема.
Лежал је Ђорђи што лежал,
од нигде писмо, бре, нема, 5
нити од мајка ни башта,
нити од брата ни сестре.
Ђорђови верни другари,
те си на Ђорђи говорат:
„Ја узни писмо напиши 10
до твојта стара мајчица.”
Ђорђи другари послуша,
па то си писмо написа,
у писмо пише што пише:
„Да додеш, мамо, на гости, 15
че сам се, мамо, заженил
за једна мома Шуменка,
на лице бела, румена,
на име Малихерова.”
Ђорђи си писмо испрати, 20
врвело писмо, врвело
од дваес први до триести,
кога му мама получи,
разбрала мајка, разбрала
што је у писмо писано. 25
Загрна бели рукави,
намеси бели хлебови,
наточи вино, ракију,
тргнала баба, тргнала
ваф Шумен града голема. 30
Кога је близо стигнала,
близо крај Шумен седнала,
седнала, баба, д’ ода’не,
очи ваф града метнула,
од дол ми свири музика, 35
говори баба, говори:
„Ај азе брзо да идем,
тази је свадба Ђорђова,
младите да си опростим
дор да то ниса венчани.” 40
Не беше свадба сас булка,
војници смртник носеха.
Говори баба, говори:
„Чујте ме, млади војници,
ја ми смртника сложите 45
на таја земља црница
ја да го видим који је,
че имам сина, бре, Ђорђи.”
Војници баба слушаха,
па то смртника сложише 50
на таја црна земљица.
Баба му платно открива,
познала сина си Ђорђи,
говори баба, говори:
„Оф, леле, сине, бре, Ђорђи 55
тако је мама мислила
кога је тебе родила
па те у војну пратила.



Певач, место записа и напомена[уреди]

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

Балада, бугарског порекла. (До 1918. године Браћевац је припадао Бугарској, па је неке песме Здравко Маљић чуо и упамтио од лаутара из села око Куле. Говор Браћевчана је, иначе, косовско ресавског типа).

Референце[уреди]

  1. У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Свадба Ђорђова"

Извор[уреди]

  • Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63.
  • Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 123-124.