Đorđova ženidba[1]
Razbolel mi se mlad Đorđi,
mlad Đorđi, mlado vojniče,
vaf Šumen grada golema.
Ležal je Đorđi što ležal,
od nigde pismo, bre, nema, 5
niti od majka ni bašta,
niti od brata ni sestre.
Đorđovi verni drugari,
te si na Đorđi govorat:
„Ja uzni pismo napiši 10
do tvojta stara majčica.”
Đorđi drugari posluša,
pa to si pismo napisa,
u pismo piše što piše:
„Da dodeš, mamo, na gosti, 15
če sam se, mamo, zaženil
za jedna moma Šumenka,
na lice bela, rumena,
na ime Maliherova.”
Đorđi si pismo isprati, 20
vrvelo pismo, vrvelo
od dvaes prvi do triesti,
koga mu mama poluči,
razbrala majka, razbrala
što je u pismo pisano. 25
Zagrna beli rukavi,
namesi beli hlebovi,
natoči vino, rakiju,
trgnala baba, trgnala
vaf Šumen grada golema. 30
Koga je blizo stignala,
blizo kraj Šumen sednala,
sednala, baba, d’ oda’ne,
oči vaf grada metnula,
od dol mi sviri muzika, 35
govori baba, govori:
„Aj aze brzo da idem,
tazi je svadba Đorđova,
mladite da si oprostim
dor da to nisa venčani.” 40
Ne beše svadba sas bulka,
vojnici smrtnik noseha.
Govori baba, govori:
„Čujte me, mladi vojnici,
ja mi smrtnika složite 45
na taja zemlja crnica
ja da go vidim koji je,
če imam sina, bre, Đorđi.”
Vojnici baba slušaha,
pa to smrtnika složiše 50
na taja crna zemljica.
Baba mu platno otkriva,
poznala sina si Đorđi,
govori baba, govori:
„Of, lele, sine, bre, Đorđi 55
tako je mama mislila
koga je tebe rodila
pa te u vojnu pratila.
