Čudiš se sveđ, vilo, i prašaš na svak čas

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Čudiš se sveđ, vilo, i prašaš na svak čas
Писац: Динко Златарић





PJESAN XIV.


   Čudiš se sveđ, vilo, i prašaš na svak čas,
čemu je nemilo problijedil moj obraz?
   A toj sve ti činiš, jer silne ljubavi
ne poznaš, ni scijeniš, kakve je naravi.
   Nu bi se čudila poveće jer sam živ, 5
kad bi mi vidila na srcu ki je gnjiv.
   Toliko sve gori kroz živi ognjen plam
ki pogled tvoj stvori i zlatih kosi pram.



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.174, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.