Чудиш се свеђ, вило, и прашаш на свак час Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН XIV.
Чудиш се свеђ, вило, и прашаш на свак час,
чему је немило проблиједил мој образ?
А тој све ти чиниш, јер силне љубави
не познаш, ни сцијениш, какве је нарави.
Ну би се чудила повеће јер сам жив, 5
кад би ми видила на срцу ки је гњив.
Толико све гори кроз живи огњен плам
ки поглед твој створи и златих коси прам.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.174, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
