Čudiš se sveđ, vilo, i prašaš na svak čas Писац: Динко Златарић
PJESAN XIV.
Čudiš se sveđ, vilo, i prašaš na svak čas,
čemu je nemilo problijedil moj obraz?
A toj sve ti činiš, jer silne ljubavi
ne poznaš, ni scijeniš, kakve je naravi.
Nu bi se čudila poveće jer sam živ, 5
kad bi mi vidila na srcu ki je gnjiv.
Toliko sve gori kroz živi ognjen plam
ki pogled tvoj stvori i zlatih kosi pram.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.174, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
