Čemu je priverno, jaoh, moje služen'je Писац: Марин Држић
Čemu je priverno, jaoh, moje služen'je
Čemu je priverno, jaoh, moje služen'je,
kad plata čemerno meni jes tužen'je?
Čemu je cviliti, pokli se gorčije
na moj plač smiliti srce ima od zmije?
Čemu zvat dan i noć, da mramor studeni
bude mi dat pomoć u muci ljuveni?
Čemu li, jaoh, kripos od zvizda zlim tvorit,
od srca nemilos pokli me čini mrit?
Oto mi dano jes za smrtni moj poraz
i za mu hudu čes sliditi lip obraz,
lip obraz, svitlosti ki suncu odsiva,
a rajske liposti lipotom dobiva,
u komu samu smrt dobiva nemilos,
ka me će skoro strt, dobrotu i lipos,
s koje sam ufan'je me slatko izgubil,
a gorko plakan'je i tužbu sadružil.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
