Čemu je priverno, jaoh, moje služen'je

Čemu je priverno, jaoh, moje služen'je
Писац: Марин Држић

* * *

Čemu je priverno, jaoh, moje služen'je,
   kad plata čemerno meni jes tužen'je?
Čemu je cviliti, pokli se gorčije
   na moj plač smiliti srce ima od zmije?
Čemu zvat dan i noć, da mramor studeni
   bude mi dat pomoć u muci ljuveni?
Čemu li, jaoh, kripos od zvizda zlim tvorit,
   od srca nemilos pokli me čini mrit?
Oto mi dano jes za smrtni moj poraz
   i za mu hudu čes sliditi lip obraz,
lip obraz, svitlosti ki suncu odsiva,
   a rajske liposti lipotom dobiva,
u komu samu smrt dobiva nemilos,
   ka me će skoro strt, dobrotu i lipos,
s koje sam ufan'je me slatko izgubil,
   a gorko plakan'je i tužbu sadružil.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.