Чему је приверно, јаох, моје служен'је

Чему је приверно, јаох, моје служен'је
Писац: Марин Држић

Чему је приверно, јаох, моје служен'је,
   кад плата чемерно мени јес тужен'је?
Чему је цвилити, покли се горчије
   на мој плач смилити срце има од змије?
Чему зват дан и ноћ, да мрамор студени
   буде ми дат помоћ у муци љувени?
Чему ли, јаох, крипос од звизда злим творит,
   од срца немилос покли ме чини мрит?
Ото ми дано јес за смртни мој пораз
   и за му худу чес слидити лип образ,
лип образ, свитлости ки сунцу одсива,
   а рајске липости липотом добива,
у кому саму смрт добива немилос,
   ка ме ће скоро стрт, доброту и липос,
с које сам уфан'је ме слатко изгубил,
   а горко плакан'је и тужбу садружил.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.