Ufanja ne gubi, nu spravnu drž' vreću,
svakoga bog ljubi, svak ima svu sreću;
okolo koja gre, ter koga uzdigne,
mnokrat ga opet stre i ubožtvo dostigne.
Vrieme je čudna stvar, časom se privrati,5
a pus je taj dinar naučan skitati,
ter budе žalostan taj, s kiem se razdili,
a oni veseo stan, koji mu omili.
Tim nitko pod nebi ufanja u nj ne stav',
sad bieži sad k tebi, sati k meni ne pristav.10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
