Ufanja ne gubi, nu spravnu drž' vreću,
svakoga bog ljubi, svak ima svu sreću;
okolo koja gre, ter koga uzdigne,
mnokrat ga opet stre i ubožtvo dostigne.
Vrieme je čudna stvar, časom se privrati,5
a pus je taj dinar naučan skitati,
ter bude žalostan taj, s kiem se razdili,
a oni veseo stan, koji mu omili.
Tim nitko pod nebi ufanja u nj ne stav',
sad bieži sad k tebi, sati k meni ne pristav.10
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Horacije Mažibradić, umro 1641, pre 383 godine.
