Vilo, ka dikami
od tve te ljepote svim na svit vilami
lipotu dobivaš jak sunce zvizdami,
tač vridno uresi
svojom te lipotom višnji bog s nebesi.
To li mi sladka jes
prijaka i ljuta, žestoka, zla boles,
od moga diljen'ja ku prija tvoj ures,
da mi to rastan'je
draže je, neg s tobom držati sve stan'je.
Jad, koji čini ti
plakati, toliko mio mi je na sviti,
da mučno ni mi se od tebe diliti,
nu se ja tuj broju
veselji, neg sveđer uza te da stoju.
Biljege ja koje
jur bolje mogu imat ljubavi od tvoje,
ku nosiš proć meni, jedina gospoje,
neg li te viditi
na momu diljen'ju u suze cviliti?
Na svako vidin'je
toj moje pridrago i ljubko diljen'je,
za koje ti činiš toliko cviljen'je,
ne bi t' dal skončan'je
da s tobom kad sam ja nije milo me stan'je,
tač iz tve žalosti
vađu ja tolikoj velike radosti,
za malo čim spravljam je od tve mladosti,
da mi se rastati
od tebe draže dvaš, neg s tobom stojati.
