Putniče dragi moj, molim te s ljubavi,
ne brzaj tolikoj, nu stupaj ustavi,
ter pozrit kti sade, uprašav pak mene,
što su ove sagrade s mramorom kamene?
Ovdi, znaj, spjevalac Šišmundo počiva,
ki svu čas svih mladac svom časti dobiva.
On svomu hoten'ju ne postavi platu
u dragu kamen'ju, u srebru, ni zlatu,
nego li u tu stvar prem sasma čestitu,
ka sginut nikadar ne može na svitu,
i za sve er susta smrtni ga zli poraz,
u sto mudrih usta sad žive njegov glas;
ar pisma ljuvena tač mudra ostavi,
da će vik spomena živjet mu u slavi.
