Путниче драги мој, молим те с љубави,
не брзај толикој, ну ступај устави,
тер позрит кти саде, упрашав пак мене,
што су ове саграде с мрамором камене?
Овди, знај, спјевалац Шишмундо почива,
ки сву час свих младац свом части добива.
Он свому хотен'ју не постави плату
у драгу камен'ју, у сребру, ни злату,
него ли у ту ствар прем сасма честиту,
ка сгинут никадар не може на свиту,
и за све ер суста смртни га зли пораз,
у сто мудрих уста сад живе његов глас;
ар писма љувена тач мудра остави,
да ће вик спомена живјет му у слави.
