Sve moje bolesti ništar su, mogu rit',
moj druže, kad mi ti na pamet budeš prit';
smišljaje, u trudu u kom ćeš ostati,
ako se ja budu životom rastati.
A ino nije moć', srce mi toj daje, 5
jer ti me sad nemoć na prešu skončaje.
Nu diko ti moja, za ljubav ti meni
i tebi ku sam ja nosila po sve dni,
pritvpi, molju te, sej naše nevolje
i rane priljute, kako mož' najbolje.10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
