PJESAN 162
Prem se sad prigodi, da mi bi rečeno,
jer te bog slobodi od truda svršeno;
moj venče poviti, gospoje ma draga,
pribitak čestiti i zdravje jednaga,
molim te, počini, ne ustaj neg polež', 5
da sa mnom ove dni zajedno izideš;
ako nam sreća da, jednaga ove dni
da oba od truda budemo slobodni,
neka te obazdrem često krat očima,
da ovdi sam ne mrem bez tebe, kruno ma. 10
A sad te molim još kako sve gospodju,
poruč' mi, kad uzmož', vidjet' te da dodju;
neka mi na puno bude sad rados taj,
biserna ma kruno; i bog ti zdravje daj!
