Пјесан 162 (Никола Наљешковић)

Извор: Викизворник
Пјесан 162
Писац: Никола Наљешковић




ПЈЕСАН 162

Прем се сад пригоди, да ми би речено,
   јер те бог слободи од труда свршено;
мој венче повити, госпоје ма драга,
   прибитак честити и здравје једнага,
молим те, почини, не устај нег полеж', 5
   да са мном ове дни заједно изидеш;
ако нам срећа да, једнага ове дни
   да оба од труда будемо слободни,
нека те обаздрем често крат очима,
   да овди сам не мрем без тебе, круно ма. 10
А сад те молим још како све господју,
   поруч' ми, кад узмож', видјет' те да додју;
нека ми на пуно буде сад радос тај,
   бисерна ма круно; и бог ти здравје дај!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.