ПЈЕСАН 162
Прем се сад пригоди, да ми би речено,
јер те бог слободи од труда свршено;
мој венче повити, госпоје ма драга,
прибитак честити и здравје једнага,
молим те, почини, не устај нег полеж', 5
да са мном ове дни заједно изидеш;
ако нам срећа да, једнага ове дни
да оба од труда будемо слободни,
нека те обаздрем често крат очима,
да овди сам не мрем без тебе, круно ма. 10
А сад те молим још како све господју,
поруч' ми, кад узмож', видјет' те да додју;
нека ми на пуно буде сад радос тај,
бисерна ма круно; и бог ти здравје дај!