PJESAN 121
Ali ti, jaoh, ne bi, gospoje, dosti još,
vele krat što zabi u srce moje nož?
tere me nemilo sinoćka posječe,
kad onu, ma vilo, žalosnu rieč reče.
Jer ufah nebog ja, da je rok došao 5
od moga pokoja, koji sam ufao;
koji sam želio veće neg život moj,
od kli sam vidio jedini ures tvoj.
A toj jes, ma vilo, da t' skažu nemire
i žalos, nemilo ka život moj stire; 10
a ti mi odmače željeni oni rok,
ter srce me plače, ne bivši moj uzrok.
Kroz toj te molim ja, prije mi smrt zadaj,
nego mi drugovja učini nemir taj,
ter bi mi lašnje dvaš, da mene smrt rani, 15
a toj ti dobro znaš, džilju moj izbrani.
