Kad se ti, ma vilo, od mene odili,
velmi mi nemilo zled srce ucvili.
Gora vik jaoh, tužba ne bi mi s ljubavi,
neg kad se ma družba s tvojome rastavi.
Nigda se pozor moj u muci priljuti
suzami tolikoj velmi zlo ne smuti.
Vik kroz plam ljuveni u meni na sviti
ne bi već ognjeni uzdah moj viditi.
U nidnoj moj boli kroz nidnu nevolju
ne ima vik jur tolik ma misal zlu volju.
Vjeruj mi, nijedan hip nesrećna ma duša
čemer, jad i nalip gorčiji ne kuša,
er je zled pakljena, gdi duše zle cvile,
kad se dva ljuvena meu sobom razdile.
