Кад се ти, ма вило, од мене одили,
велми ми немило злед срце уцвили.
Гора вик јаох, тужба не би ми с љубави,
нег кад се ма дружба с твојоме растави.
Нигда се позор мој у муци приљути
сузами толикој велми зло не смути.
Вик кроз плам љувени у мени на свити
не би већ огњени уздах мој видити.
У нидној мој боли кроз нидну невољу
не има вик јур толик ма мисал злу вољу.
Вјеруј ми, ниједан хип несрећна ма душа
чемер, јад и налип горчији не куша,
ер је злед пакљена, гди душе зле цвиле,
кад се два љувена меу собом раздиле.
