Njegda biše danci meni
mili, ljubci, slaci i drazi
pri nego me vaj ljubljeni
zlo porazi;
a sad ih je tamnos huda5
tako ljuto obujmila,
da umriti zarad truda
jes mi sila.
O žestoka zla ljubavi,
pokli na ovo imah doći,10
zač me s prva ti dobavi
tve pomoći?
Ne biše me u toj tvojoj
sili za dvor način dati,
pokli imaše mene ovakoj15
pak skončati.
Za što poda rados moju
da se njome diče druzi,
a da ja, ki nje bih, stoju
sve u tuzi?20
Nijednomu se vik ne prima
gospodaru uzimati
stvar, ku na dar slugam svima
bude dati.
Koje hvale hoć da riti25
budu na te tvoje strile
jadno čineć sad me mriti
bez me vile,
ka mi neće iz spomene
za stvar nijednu vik iziti,30
čim tvoj bude plam ljuvene
već na sviti?