Sunce zajde za dvima gorama,
Jure spava med dvima ljubama;
Jena mu je na ruki zaspala,
Druga mu je s tiha govorila:
„Uzmi mene, Jure gospodine!" 5
„„Ne ću tebe, nevirna divojko,
Jere imaš srditoga brajna.""
„Ništar zato, Jure gospodine,
Lako ću ja brajnu pogoditi,
Poći hoću u crnu goricu, 10
Pobirat ću sušak i travicu
I naći ću zmiju jadovitu.
Zaklat ću ju srebrnim nožićem,
Zvadit ću joj otrov iz srdašca,
Metnut ću ga u vino crveno, 15
Kad mi bratac iz vojnice dojde,
Pitat će me hladjane vodice,
A ja ću mu odgovorit mlada:
„„Nimam, brate, ni božje kapljice,
Već ja imam rumenoga vinca."" 20
On će meni mladjan govoriti;
„Pij ti, sele, koja si starija!"
„„Pij ti, brajne, koji si trudniji!""
Brat će piti i otrovat će se."
Tad je njojzi Jure besidio: 25
„Ne ću tebe, ponudna divojko,
Kad bi svojga brajna otrovala,
Kamo ne bi drugoga junaka?"
„„Proklet bio, Jure gospodine!
Sada nimam brajna ni dragoga!"" 30
St. Žiža,, br. 73. Od Andrije Turka
iz Alture, (Svuda poznata.)
