Сунце зајде за двима горама,
Јуре спава мед двима љубама;
Јена му је на руки заспала,
Друга му је с тиха говорила:
„Узми мене, Јуре господине!" 5
„„Не ћу тебе, невирна дивојко,
Јере имаш срдитога брајна.""
„Ништар зато, Јуре господине,
Лако ћу ја брајну погодити,
Поћи хоћу у црну горицу, 10
Побират ћу сушак и травицу
I наћи ћу змију јадовиту.
Заклат ћу ју сребрним ножићем,
Звадит ћу јој отров из срдашца,
Метнут ћу га у вино црвено, 15
Кад ми братац из војнице дојде,
Питат ће ме хладјане водице,
А ја ћу му одговорит млада:
„„Нимам, брате, ни божје капљице,
Већ ја имам руменога винца."" 20
Он ће мени младјан говорити;
„Пиј ти, селе, која си старија!"
„„Пиј ти, брајне, који си труднији!""
Брат ће пити и отроват ће се."
Тад је њојзи Јуре бесидио: 25
„Не ћу тебе, понудна дивојко,
Кад би својга брајна отровала,
Камо не би другога јунака?"
„„Проклет био, Јуре господине!
Сада нимам брајна ни драгога!"" 30
Ст. Жижа,, бр. 73. Од Андрије Турка
из Алтуре, (Свуда позната.)
