Ti, koji skrovene u svakomu cvitu
potaje ljuvene mož znati na svitu,
ki na dni na naše u čudnu načinu
razabrat od laže umiješ istinu,
reci mi, boga dil, ka me stvar potište
sliditi onu vil, ka mu zled sve ište?
Ako je rič onaj pravedna, ku vele,
da ljudi na svit saj sve dobro vik žele,
i ako dobro jes ona me pod nebi,
zač srce zlu boles sve ima u sebi,
i srcu stvara zled ako mi očima,
zač k njoj gre moj pogled, ki ta jad š nje prima?
Molju te, ne brani riti mi sve uprav,
tako te ne rani zlom ranom zla ljubav.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
