Ти, који скровене у свакому цвиту
потаје љувене мож знати на свиту,
ки на дни на наше у чудну начину
разабрат од лаже умијеш истину,
реци ми, бога дил, ка ме ствар потиште
слидити ону вил, ка му злед све иште?
Ако је рич онај праведна, ку веле,
да људи на свит сај све добро вик желе,
и ако добро јес она ме под неби,
зач срце злу болес све има у себи,
и срцу ствара злед ако ми очима,
зач к њој гре мој поглед, ки та јад ш ње прима?
Мољу те, не брани рити ми све управ,
тако те не рани злом раном зла љубав.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
