Nije čudo, u ljubavi
ako i tebe divna vila,
kom se cvitni tač grad slavi,
jes dobila.
Tva svis znavši dobro uprav,5
er volovnom tom narodu
kostne poda roge narav,
kime bodu;
lavom zube, zecom noge,
nokte tvrde bojnim konjim,10
kime daju tuge mnoge
na svit mnozim;
plov ribami svim morskima,
pticam krila za letiti,
a ljudima umrlima15
um čestiti.
Nu pak, videć da svim mile
dare poda kroz taj dila,
poče mislit', čim bi vile
nadarila.20
Samo lipos njim meu nami
da, kom mogu svud na sviti
oganj, vodu, gvozdje i kami
potlačiti.
Po anakreontskoj pjesmi.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.