Није чудо, у љубави
ако и тебе дивна вила,
ком се цвитни тач град слави,
јес добила.
Тва свис знавши добро управ,5
ер воловном том народу
костне пода роге нарав,
киме боду;
лавом зубе, зецом ноге,
нокте тврде бојним коњим,10
киме дају туге многе
на свит мнозим;
плов рибами свим морскима,
птицам крила за летити,
а људима умрлима15
ум честити.
Ну пак, видећ да свим миле
даре пода кроз тај дила,
поче мислит', чим би виле
надарила.20
Само липос њим меу нами
да, ком могу свуд на свити
огањ, воду, гвоздје и ками
потлачити.
По анакреонтској пјесми.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
