Kti čut', što t' prijaznivi prijatelj tvoj sad veli,
prijatelj tvoj RANJENI, ki dobro tve želi.
Jur ako sunač zrak sve oblak ne skriva,
ni more valovi rvući proliva,
ni je leden vik Dunaj, ni s neba daž bije,5
ni sjever u gori dubima sve vije;
reci mi, zač ti sam svaki čas meu nami
tve lice polivaš groznima suzami?
Zla je stvar zlo živit, a nije dobro umrit,
er dobro tko umira, može se čestit rit.10
Rodni tvoj, koga ti sve plačeš u suze
uzdišuć, cić er ga od tebe smrt uze,
reg bi, da s neba zgar sve veli: mili moj,
za mnome ne cvili ni suzi tolikoj,
mrtav, znaj, nijesam ja, cić er me rastavi15
s svitom zlim smrt, ka me života dobavi;
mrtav bih, čim življah s tobome doli stav,
nu rado sad živu vječni raj uživav.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
