*** (Гдје, бијел галеб на далеко)

*** (Гдје, бијел галеб на далеко)
Писац: Јаков Шантић

* * *

                  *

“Гдје, бијел галеб на далеко
       Посред пучине,
Гдје крваво вече тоне
       Посред дубине
Еј, то није галеб бијели –
       Облака је прам,
Залутао пут бескраја
       Па сад плови сам!
Нит је облак, нит је галеб;
       Пој ми срце – пој!
Из далека с једром лаким
       Стиже драги мој!
Море, море, модро море –
       Наше море ти,
О не мрачи чело своје –
       Буди мирно – спи!”

Ал' је не чу модри титан,
       Кô окован џин
У небеса пјену сипа –
       Грозни безумнин!

“Гдје је барка?” Ено тамо
       Вал је милује
Хукти вјетар, тутњи море
       – Нева јадује
И још једном проломи се,
       Кô побуњен роб;
Склопише се два амбиса
       – Барци бје гроб!

Утишано ћути море,
       Ћути дубина,
Нема једра – нема барке,
       – Празна пучина!
“Не, то није драгог била
       Бијела баркета!
   – Галеба си утопила
       Буро проклета
Ил' је био облак неки
       Водећ' ургана!...”
– С мора један вјетрић бунца
“Збогом драгана!”

У Херцег-Новом, 11. I. 1899.

Извор

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 175-176.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.