Херцег Владислав/21
| ←Први призор | Херцег Владислав Писац: Јован Суботић ДРУГИ ПРИЗОР |
Трећи призор→ |
ДРУГИ ПРИЗОР
Војевода Алтоман и други кнезови улазе поклањају се херцегу и стају на супрот престола у полукруг.
ХЕРЦЕГ (тражећи очима):
А што нема кнеза Воислава?
Зовите га!
КНЕЗ САНКО (оде).
СВИ (ћуте).
ВОИСЛАВ (ушавши):
Заповедај, ту сам!
ХЕРЦЕГ:
Где се штогод о држави ради,
Ту Воислав увек бити мора.
Ја сам јошт млад, тек почех живити,
Ал’ какви се приближују дани,
Тако морам знати наследника
Као старац од стотину лета.
Није нуждно, да вам више кажем,
Сви већ знате, шта и како мислим.
ВОЈЕВОДА АЛТОМАН:
Ако тако божја воља буде,
Воислав ће Владислав нам бити!
КНЕЗ ВОИСЛАВ (приступи херцегу):
Господару! Такви разговори —
ХЕРЦЕГ (узевши га за руку):
Наше сабље на се ударише,
Али срдца неће ни до века.
Не дајем ти, што си ми најближи,
Већ ти дајем, што си дара вредан.
(Свима.)
Сад слушајте, што ћу вам казати,
Послаше нам Турци посланика,
И сад сам га примит’ одредио;
Зато сам вас амо потрудио,
Да чујете, шта нам султан јавља.
(Кнезу Санку)
Иди кажи кнезу Растиславу
Да довести може посланика.
(Попне се на престол.)
Ти ћеш овде стати, Воиславе,
(Алтоману)
Ти до њега стари војеводо,
Па гласнику добро мотри лице.
Ти ту књигу боље знаш читати
Нег часловац Троички игуман.
Добро туб’те, шта гласник говори,
После ћемо о томе већати.
|