Херцег Владислав/20

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
ПРВИ ПРИЗОР



ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
Престолна дворана у херцеговом двору.

ПРВИ ПРИЗОР


ХЕРЦЕГ (сам хода):
Сад се управ започиње игра,
Коју ћеду потомци певати
Ил’ к’о Омир бојеве под Тројом,
Ил’ к’о Србљи битку на Косову.
(Хода и ћути.)
Хоће ли ми срећа послужити?
Велико сам дело наумио!
Ал’ срећа се хрђи и недаје,
Већ ког снажна воља и намера
За чим вишим надобичним води.
Ко све своје, и име, и главу,
И све друго, што је срдцу драго,
За њу радо губитку изложи,
Томе ће се дати загрлити;
А ко само гледа да сачува,
Што му отац по смрти остави,
Ил’ у крило слепи случај баци,
Може главу сто лета носити,
Може сину, што има, предати:
Али неће сијнут’ међ јунаци,
Нит’ ће ону срећу присвојити,
Која старе у богове диза,
Воислава међу звезде стави,
И Душана у сунце претвори.
(Ћути мислећи.)
Имали смо и других душмана,
Јошт силнијих него што су Турци.
Какав бјеше царе Самуило
Са јуначки са своји Бугари!
Какав бија царе Василије
Што и саме потуче Бугаре!
Пак и опет опростише с’ Србљи
И Бугара и охолих Грка.
И посташе већи и силнији.
(Поћутивши.)
Не боим се ја турског оружја,
Нису Турци, што стари јунаци,
Ал’ се бојим од србске неслоге,
Јер неслога роди нам Косово!
(Дигне руке к небу.)
Ој Душане, сунце наше јарко,
Твој ми образ леће око душе,
Ил’ на јави разбирао мисли,
Или ноћу сладак сан снивао:
Ти ми буди сада у помоћи,
Улиј братске у свакога мисли,
Сачувај нас од косовске слогле,
Духом твојим све Србље задахни!
Боље нам је, да сви изгинемо,
Нег да име твоје понизимо!
(Викне.)
Кнеже Санко!
КНЕЗ САНКО (уђе).
ХЕРЦЕГ:
Зови ми кнезове!
КНЕЗ САНКО (изиђе).


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 133 године.