Тријумф Венере
| ←Срећа усамљености | Тријумф Венере Писац: Светислав Стефановић |
Ћутање→ |
„У име Вечнога...“
(1-2)
2
Дођи, о дођи! У преслаткој ноћи,
Скривен тамом од твога погледа,
Говорићу ти о вечитој моћи
Живота, и о срећи земних чеда,
Што могу смрт да плодношћу победе.
Говорићу ти, како нема сласти
Већих од сласти стварања - све беде
Не могу да је смање. Па ћу каз'ти
Како је дух божанствен у тој снази,
И да му тело тек достојно служи,
Плодно и само, - јер његови трази
Духу су врело... Затим: како кружи
Кроз васиону целу исто биће,
И како све се у њ стапа и слива,
И сви познамо његово откриће
У часу кад од двога једно бива.
И реч'ма пуним тајног, нејаснога,
И несвеснога - свест ћу ти занети.
Па ти, сакривен од погледа твога,
У име Вечног невиност узети.
Извор[уреди]
- Поповић Богдан: Антологија новије српске лирике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 243
|